Mozda niste znali

-u Nemackoj publikovani su podaci iz kojih se vidi da na asvaltnim putevima,zbog nepaznje automobilista i prebrze voznje sytrada svake godine mnogo divljaci.Recimo statistika za jednu od predhodnih godina kaze da je bilo ukupno 83.000 sudara divljaci i automobila.Statisticari su,cak,izracunali da dnevno u ovoj zemlji "u saobracajnim nezgodama" gine 300 srna......

-ispitujuci cula kod riba naucnici su napravili ovu tabelu iz koje se vidi cime navedene ribe traze hranu.Dva cula igraju najvazniju ulogu;culo vida i culo mirisa.Ako to znamo,onda nije tesko izvesti neke zakljucke.Recimo,pusaci,nebi trebalo rukama koje mirisu na duvan da prave valjke.Ili,culo ukusa kod sarana igra veoma vaznu ulogu,pa tome treba posvetiti paznju pri pravljenju mamaca,itd itd.
KLEN-culo vida-XXX-bocna linija-X-culo mirisa-XX-culo ukusa-X-culo pipanja-O
DEVERIKA-culo vida-XX-bocna linija-)-culo mirisa-XX-culo ukusa-XX-culo pipanja-O
SARAN-culo vida-XX-bocna linija-O-culo mirisa-XX-culo ukusa-XX-culo pipanja-X
BANDAR-culo vida-XXX-bocna linija-X-culo mirisa-X-culo ukusa-X-culo pipanja-O
SMUDJ-culo vida-XXX-bocna linija-X-culo mirisa-X-culo ukusa-X-culo pipanja-O
BODORKA-culo vida-XX-bocna linija-O-culo mirisa-X-culo ukusa-X-culo pipanja-O

LEGENDA-
-XXX-osnovno culo u potrazi za hranom
-XX-culo koje uvek ucestvuje u potrazi za hranom
-X-culo koje samo povremeno ucestvuje u potrazi za hranom
-O-culo koje ne ucestvuje u trazenju hrane

-morske ribe,posebno list i bakalar,veoma dobro razlikuju boje.Do ovoga se doslo posle eksperimenata obavljenih u Institutu za ribolov u rejonu ostrva Helgoland.Pokazalo se da list obilazi,crvene,svetlozelene i zute mreze,dok mreze mrke,tamnozelene i plave boje ne uocava tako dobro,te u mreze takvih boja,dospeva 30 odsto vise.....

-u jednom zooloskom vrtu lekari su imali neobicnog pacijenta.Niko od okupljenih hirurga do tada nije imao priliku da operise zmiju.Ali rendgemnski snimak je pokazivao da je hiruska intervencija neophodna,jer se u protivnom "pacijent' nebi mogao da oslobodi dve progutane sijalice.Operacija je uspesno obavljena i zmija se,kao da nista nije bilo,,vratila na staro mesto.....

ostrva galapagos

polozaj ostrva u Pacifiku

morska iguana sa galapagosa

dzinovska kornjaca sa galapagosa

modronoga sula sa galapagosa

albatros sa galapagosa

morski lavovi sa galapagosa

-smesten na 1000 kilometara od obale Ekvadora,arhipelag Galapagos predstavlja svojevrsnu ekolosku celinu u kojoj su se zahvaljujuci potpuno izolovanom i nepristupacnom polozaju ovih ostrva razvili posebni oblici flore i faune.Arhipelag se prostire na 50.000 kvadratnih kilometara okeanske povrsine a ukupna povrsina tla 13 velikih i cetrdesetak manjih ostrva vulkanskog porekla iznosi oko 8000 kvadratnih kilometara.Otkrio ih je sasvim slucajno panamski svestenik Tomas de Berlanga 1535.godine i nazvao ih "Galapagos" po dzinovskim kornjacama koje je tamo zatekao.Spanci su ih kasnije nazvali "Zacarana ostrva" a ekvadoska vlada posle proglasenja nezavisnosti 1832. godine "Kolumbov arhipelag".Danas vecina ovih ostrva uporedo nosi spanska i engleska imena koja su im nadenuli americki moreplovci.Tako je ostrvo Izabela istovremeno i Albemari,Santakruz i Indifitejlb a Fernardinu nazivaju i Narboro.Za vreme drugog svetskog rata ameriokanci su ovde imali veoma vaznu vazdusnu bazu.U ovoj pustinji ugasenih vulkana zivi danas oko 6000 stanovnika, na ostrvima San Kristobal koje predstavlja predstonicu arhipelaga i Santa Kruz,gde je smestena "Darvinova fondacija" centar za proucavanje i zastitu retkih zivotinjskih vrsta.Da bi zastitile ovu jedinstvenu ekolosku sredinu Ujedinjene nacije su 1959.godine proglasile ostrva Galapagos Nacionalnim parkom.Za sada glavnu opasnost predstavljaju turisti koji svojim nemarnim ponasanjem ugrozavaju opstanak pojedinih vrsta.Hiljade plasticnih kesa i praznih konzervi bacenih duz obala ne predstavljaju samo ruzan primer;svake godine nekoliko desetina kornjaca ugine zbog plasticnih kesa koje im blokiraju organe za varenje,dok radozxnale foke cesto zavlace njusku u konzerve zadobijajuci opasne povrede.U opasnosti su i mnoge pticje vrste jer turisti u zelji da ih snime iz sto vece blizine prelaze dozvoljene granice.Ptice odlete ostavljajuci jaja i mlade,a poznato je da tek izlegli ptici bluna,mogu da prezive samo pola casa ako su izlozeni suncevim zracima.Zbog toga je vlada Ekvadora da godisnje izda svega 30.000 turistickih dozvola za posetu Galapagosu.Turistima je dozvoljena poseta ovim ostrvima samo u grupama,pod vodjstvom strucnog vodica.
U proslosti ostrva Galapagos bila su najbezbednije pribeziste svih vrsta kriminalaca i gusara ali i idealno mesto za bioloska proucavanja.Kad se svojevtremeno na jedno od ovih ostrva iskrcao i britanski prirodnjak Carls Darvin nalazeci ovde polaznu tacku za svoju teoriju o postanku vrsta putem prirodne selekcije.Darvin je odmah shvatio da je arhipelag vulkanskog porekla ,da je nastao u jednom od skorijih geoloskih razdoblja i da nikad nije bio povezan sa americkim kopnom.Zivotinje koje su na razlicite nacine dospele na tlo Galapagosa dalje su se razvijale nezavisno od svojih kontinentalnih rodjaka.Pre nego sto su se iskrcale na ovu gomilu vulkanskog kamenja u sred Pacifika foke su bile primorane da predju put od oko 8000 kilometara,od polazne tacke na Antarktiku,a prve kopnene iguane i kornjace verovatno su ovamo doplivale na komadima drveta.U toku nekoliko hiljada godina sve ove zivotinje razvile su se u posebne vrste,zasticene od napadaca i bez ikakvog dodira sa predackim vrstama.Ova duga evolucija u izolovanom ambijentu dala je neobicne rezultate.Tako su kod kormorana sa Galapagosa krila potpuno zakrzljala ali su ove velike ptice za uzvrat postale jos bolji plivaci.Dzinovske kornjace,teske i do 600 kilogramalako su na ovim zabaceni m ostrvima mogle da dostignu svoje monumentalne dimenzije.U oblastima koje imaju mnogo nerpijatelja druge vrste kornjaca su uglavnom mnogo manje.Morske iguane takodje su rezultat prilagodjavanja novom ambijentu.Ovi gmizavci postoje danas samo na GalapagosuPrema jednoj teoriji oni su potomci kopnenih iguana koje su zbog nestasice hrane prouzrokovanim naglim umnozavanjem vrste,krenule u potragu za povoljnijim zivotnim uslovima.Po obliku i drzanju,mada neuporedivo manjih dimenzija,ovi gmizavci veoma podsecaju na svoje dzinovske pretke iz grupe dinosaurusa koji su naseljavali nasu planetu pre sedamdeset miliona godina.Muzjak iguane ima belu,bodljikavu krestu koja mu daje izgled acsteckih ratnika.Na obalama ostrva Izabela moze se videti nekoliko stotina iguana.Skoro su nepomicne.Hrane se algama a zauzimaju dva skoro karakteristicna polozaja;ikli su priljubljene za tle,kako bi apsorbovale toplotu,ili su u uspravnom polozaju,uzdignute glave da bi se rashladile kada temperatura njihovog tela predje odredjenu granicu.Zajedno s glavom i repom mogu da dostignu duzinu od jednog metra.
Danas je na Galapagosu najteze sresti dzinovsku kornjacu po kojoj je arhipelag dobio ime.U vreme kad se Tomas de Berlanga iskrcao na ova cudesna ostrva zatekao je petnaestak vrsta kornjaca koje su se medjusobno razlikovale po obliku oklopa.Gusari i moreplovci koji su ovuda prolazili nemilosrdno su ih ubijali da bi popunili zalihe hrane i na taj nacin istrebili su vise od pola miliona kornjaca.Nekoliko hiljada ovih zivotinja zadrzalo se u kraterima vulkana Alsedo,Sveti Tomas,Volf i Darvin,a nekoliko primeraka zivi u Darvinovom centru,ali su skoro potpuno nestale iz najpristupacnijih podrucja na ostrvima.Na obalama ostrva Izabela mogu se sresti pingvini,verovatno priospeli s Antarktika posredstvom hladne Humboltove struje koja se kod Galapagosa spaja s toplom strujom El Ninjo.Prema proceni naucnika danas na Galapagosu zivi oko 2000 pingvina.Iskrcavsi se na Galapagos Darvin je bio zapanjen brojnoscu pticjih vrsta .Pored plavonogih i crvenonogih bluna ovde se mogu sresti velicanstvene fregate i veliki broj pelikana koji su tako dobri letaci da neprestano putuju izmedju ostrva i kontinenata.Zbog toga ove vrste nisu na galapagosu razvile posebne osobine,isti je slucaj s albatrosima,najvecim pticama na arhipelagu koji svoja gnezda svijaju na ostrvu Espanjola.Naprotiv,siva caplja,galeb,grlica,zeba i druge vrste ptica nastanjene na ovim ostrvima po mnogo cemu se razlikuju od svojih americkih predaka i predstavljaju posebne vrste......

Vidim a i ocigledno je da na forumu pored pticarenja dosta mojih drugara aktivno se bavi i lovom evo jedna preicica samo za njihove druzeljubive duse;i sam sam se nekada u mladosti aktivno bavio lovom i odgovorno tvrdim da je to jedan od najlepsih opustanja na belom svetu,trenuci koji stapaju coveka sa majcicom prirodom i kada sve brige i problemi budu bar na te kratke trenutke odbaceni i zaboravljeni negde tamo......
-malo je zivotinja koje u poslednje vreme pobudjuju toliko paznje i interesovanja kod ljubitelja prirode kao sto je to slucaj sa malim sika jelenima,koji vode poreklo iz priobalnih podrucja Istocne Azije i Japana.U proslom veku je ova plemenita divljac raznim putevima dospela u Evropu i dobro se prilagodila novoj sredini.Danas u svetu(ukljucujuci Novi Zeland ii Japan) zivi oko 20 000 grla sika jelena.U Evropi ih ima najvise u Nemackoj zatim Engleskoj Francuskoj Poljskoj i na nasim prostorima eks Jugoslavije kao i Austrije i danske.Istrazivanja su pokazala da postoje vise vrsta sika jelena,sest kontinentalnih i sedam ostrvskih vrsta.Osnovno obelezje ovih simpaticnih stanovnika gustih suma je da su manjeg rasta od evropskog jelena.Najkrupniji medju njima je jelen Dibovski cija prosecna visina dostize jedan metar.Slican mu je mandzurski jelenOva prva vrsta potice iz azijske oblasti Usuri a druga iz Mandzurije i Koreje.Po svemu sudeci prve sika jelene doneli su u Evropu Englezi u proslom veku.Zabelezeno je da je 1860.godine u zooloskom vrtu "Regents park" bilo nekoliko sika jelena.Oko 1890.godfine postojala je u Austriji populacija od 100 grla ove vrste jelena.Sve veca industrijalizacija evropskih zemalja i intezivna eksploatacija suma smanjuju zivotni prostor svim vrstama divljaci.U takvim uslovima i sika jeleni sve teze pronalaze svoje staniste.U proslosti se divljaci i lovnoj privredi poklanjala znatno veca paznja.Istoricari su izmedju ostalog zabelezili da je daleke 1079 godine,engleski kralj Viljem 1 svojim ukazom odredio ogromnui sumu NJu forest da bude "refugium"(rezervat) plemenitoj divljaci.Lovokradja je veoma strogo kaznjavana.Sika jelenima danas najveca opasnost preti od lovokradica,uznemiravanja od turista(posmatraca divljaci) smanjivanja zivotnog prostora usled sirenja domacih zivotinja,buke koju stvaraju lovci pri lovu na nisku divljac.
-Sika jelen(cervus nippon) je velika,krupna,plemenita i dlakava divljac,visokog lova,jedna vrsta dvopapkara i prezivara.On je najmanja vrsta jelena koji pripada kao sto smo rekli grupi istocnoazijskih vrsta jelena,roda Cervusa.Muzjak se naziva sika ili pegavi jelen,zenka kosuta a mladunce tele.U povoljnim prehrambenim i drugim uslovima stanista muzjak(sika jelen) naraste u duzinu od 130-150 cm.Rep mu je dug 12-13 cm.Visina mu se krece od 80-90 cm.Telesna masa kod kapitalnih primeraka ide do 80 kg obicno su teski od 40-65 kg,zavisno od stanista boravka.Zenke(kosute) su pretezno lakse i manje,lakse od muzjaka,tezina im se krece od 25-40 kg.Sika jelen je prezivar i zubalo mu je sastavljeno od 34 zuba.Telo kod sika jelena je vitko i nezno.Glava mu je relativno kratka i uska na kojoj se sa strane nalaze dva krupna i crna oka.Usi su mu veoma dugacke i pri kraju zasiljene.Nos mu je zaokrugkljen a usne crne sa izrazenim zvalama.Vrat mu je dug,jak,obrastao dlakama koje zimi izgledaju poput grive.Kod ovih zivotinja noge su tanke i vitke duzine od 32-38 cm. sa crnim siljastim papcima koji stalno rastu ali se i stalno trose.Rogovi ove vrste krupne i plemeniye divljaci,nalaze se kod muzjaka koje kosuta u pravilu nema.Kod sika jelena rogovi mogu biti sastavljeni od 8 parozaka.Tezina rogova mu varira zavisno od starosti i od ekoloskih uslova stanista.Kod kapitalnih primeraka,duzina rogova varira izmedju 70-80 cm.Prvi rogovi kod muzjaka se javljaju vec nakon 7-8 meseci.Sika jelen rogove odbacuje vec krajem februara ili pocetkom marta a novi im izrastu do kraja juna.Odbacivanje starih rogova kod mladih jelena je nesto kasnije.Odbacuju ih u maju a novi im narastu do polovine avgusta.U lovackoj terminologiji mladog jelena koji u prvoj godini ima ravne siljaste rogove nazivaju "silas" dvogodisnji "vilas" u trecoj "sesteras" cetvrtoj "osmerac" itd.Telo ove divljaci pokriveno je kratkom ostrom i uz telo cvrsto prileglom dlakom,koja leti ima boju crvenkasto-smedju sa belim pegama i uzduznom crnom prugom na ledjima a na zadnjici i oko repa ima belu fleku koja je leti nestio uocivljija.Zimi dlaka kod sika jelena je tamno-siva gotovo crna a zenke su svetlo-sive bez belih tacaka.Telad su crveno-smwedje boje i isarani sa belim pegama koje se zadrzavaju do prvog jesenjeg linjanja.Dlaka se menja dva puta svake godine u prolece(maj) i jesen(oktobar).Odrastao muzjak ima izrazene i vidljive testise.Zenka(kosuta)ima vime s cetiri sise.Sika jelen ima vrlo dobro i ostro razvijeno culo vida,sluha i mirisa.Oci su srazmerno velike,iskazuju umiljatost.Njuh ima izvanredan,pa redovno koristi strujanje vetra o cemu lovac mora strogo voditi racuna prilikom lova.tako naprimer jelen moze osetiti coveka na udaljenosti do 400 metara a takodjer registrovati tihe sumove na udaljenosti 200 metara.Zivotni prostor sika jelena su belogoricne i mesovite sume sa sibljem,polja sa grmljem i sumskim proplancima sa dosta potoka,nadmorske visine do 500 metara.Sika jelen je veoma plasljiva i oprezna divljac.Stari muzjaci zive u manjim grupama od 6-8 jedinki.Mladi muzjaci zive u velikim krdima koje predvodi stara kosuta(predvodnica) a zimi se vise malih krda sika jelena,okuplja u velika krda koje predvodi mladi sika jelen(predvodnik).Stari muzjaci pridruzuju se zenkama u doba parenja.Sika jeleni su aktivni u sumrak i u toku noci do pred zoru, izlazeci na pasu na sumske proplanke(cistine) ili livade.U toku dana borave na nekom skrovitom mestu.Sika jeleni u nacinu ishrane su se prilagodili uslovima svoga stanista.Jelen sika je tipican prezivar.Njegov probavni trakt gradjen je kao kod govedaOn nema zucni mehur,vec mu se zuc iz jetre direktno izliva u creva.Ovaj jelen pase i brsti.Hrani se liscem,pupoljcima i mladim grancicama listopadnog drveca,,brsti bukvicu,jede zir,te razlicito zeljasto bilje i pase travu.Zimi se hrani kupinom pupovima i izbojcima belogoricnog drveca kao i travom koju nadje koppajuci sneg.Posebno voli zrnastu hranu;kukuruz psenicu,jecam,zob itd.Zbog toga ponekad pravi ogromnu stetu na poljoprivrednim usevima i mladim plantazama.Sika jelenu potrebno je dnevno oko 1,5 litara vode,zavisno od vrste hrane i godisnjeg doba dok zenkama treba vise vode,do 4 litra.U vreme rasta rogova potrebni su im vitamini D i A a zajedno sa vitaminom C predstavljaju preduslov za dobro koriscenje mineralnih materija od kojih se grade rogovi.Osim vitamina za pravilan razvoj jelenske divljaci neophodni su kobalt,mangan,bakar,jod, i gvozdje.Izmet kod sika jelena dosta je slican izmetu srnece divljaci.
Parenje sika jelena otpocinje pocetkom septembra a traje do pocetka novembra.U vreme parenja sika jeleni se oglasavaju "zvizdanjem" i vode medjusobne zestoke okrsaje(na zivot i smrt) pa se cesto ove borbe zavrsavaju tragicno po slabijeg.Sika jelen je poligamni muzjak,sposoban za rasplod nakon 2 godine,ali muzjaci efektivno sudeluju u parenju nakon navrsenih 3 godine.Sto znaci da jedan muzjak opupi vise zenki u krdo i sa njima se pari.Za vreme parenja jeleni su veoma razdrazljivi,cudno se ponasaju,nedovoljno uzimaju hranu,pa u vecini slucajeva znatno omrsave.Zenka polnu zrelost stice nakon 2 godine.Gravidnost zenke traje od 210-225 dana.U maju ili junu zenka oteli jedno,redje dvoje mladih,koji su sposobni odmah po rodjenju da slede svoju majku i sisaju od 3-4 meseca.Potpuno se osamostaljuju od 9-12 meseci a posle tog perioda,ostaju uz majku do 15 meseci kada postanu polno zreli.Raspoznavanje polova kod teladi u prvim mesecima zivota gotovo je nemoguce.Sika jele zivi od 10-12 godina.Starost kod sika jelena se moze utvrditi po rogovima.Ovi jeleni imaju veliki broj prirodnih neprijatelja,u planinskim podrucjima neprijatelj im je vuk,osobito zimi kad su veliki mrazevi i dubok sneg.Takodje je opasan i ris za mlade i kosute.Ponekad i lisica uspe savladati mladu telad,narocito kada u blizini nema kosute.U nizijskim podrucjima,jweleni cesto stradaju od poplava kao i od pasa lutalica koji ponekad naprave pravi pokolj medju kosutama za vreme velike zime.Lovna sezona na jelena sika pocinje 15 septembra i traje do 5 decembra,samo u onim krajevima gde je dozvoljen lov na sika jelene.Na ovu vrstu divljaci lov se vrsi cekanjem ili imitiranjem zenke koja se oglasava "zvizdanjem".Sika jelen je veoma cenjena i atraktivna lovna divljac visokog lova,posebno za starije lovce.Najveca dozvoljena daljina za odstrel je 100 metara.Trofej kod sika jelena predstavljaju rogovi koji se istovremeno smatraju jednim od najvrednijih trofeja uopste.Buduci da sika jelen spada u vanevropsku divljac oni se ocenjuju prema americkoj metodi "Bone and Crocket Club".Ovaj jelen ima veoma ukusno i kvalitetno meso koje je jako cenjeno a posebno kod mladih primeraka,kod mnogih lovaca koji ga love i koriste u svom kulinarstvu kao delikates......
literatura;
google
linkovi;krasulje.com
europe-aliens.org

Bravo cika Zile, ovo je sve one koji umeju da uzivaju za srce dusu i belu dzigericu i sve ostele organe koji rade....


Pozdrav

snimljena erupcija jednog od podvodnih vulkana

-najdublji podvodni vulkan snimljen je u blizini Kajmanskih ostrva na dubini od oko 5000 metara.Britanski tim naucnika je na dubini od oko pet hiljada metara otkrio dosada najdublji podvodni vulkan.Pronaskli su ga i snimili kod Kajmanskih ostrva u Karipskom moru.Vulkan je aktivan i izbacuje vrelu mutnu vodu koja cak moze da istopi neke metale.Osim vulkana naucnici se raduju i proucavanju podvodnih vrsta koje zive na tim dubinama.Uzece i uzorke vode kako bi proucavali njen hemijski sastav.Do sada najdublji podvodni vulkan otkriveni su na dubinama od oko tri kilometra.Paralelno sa tim saznanjem americki naucnici koji istrazuju dno Pacifickog okeana,otkrili su podvodni vulkan precnika od oko 65 kilometara i nekoliko vrsta do sada nepoznatih morskih zivotinjskih oblikaIstrazujuci oblast podvodnog planinskog venca Huan de Fuks,koji se proteze od Njuporta do britanske Kolumbije,ekipa biologa,geologa i pomorskih strucnjaka pronasla je uz pomoc male podmornice "Alvin" aktivne vulkanske kratere na dubini od preko 2000 metara.U blizini vulkanskih "dimnjaka" na dnu okeana naucnici su otkrili i "oazu zivotinjskih kolonija",Medju zivotinjskim oblicim koji zive uz tople izvore,do sada su nepoznati 2,3 cm dugi "palmini crvi",skoljke velicine novcica sa krvotokom i neobicne vrste riba kojwe zive u blizini toplih izvora gde je pritisak nekoliko hiljada tona na kvadratni santimetar.Naucnici su,takodje uocili,1,5 metara duge cevaste crve i "velike providne mase bakterija" hranu za biljni i zivotinjski svet na dnu okeana........

mesto na reci gde ce te sigurno naci krkuse

riba sa kojom je vecina nas zagrizla ribolovni kolac do kraja zivota