Mozda niste znali

-smudjeve sam lovio raznim mamcima;glistom(uglavnom u prolece)stampajzerom(s jeseni) na parce i belim kederom,ali najbolje rezultate postigao sam kada sam ih lovio na krkuse.To je,pouzdano sam utvrdio,najveca poslastica za smudjeve.Sa druge strane,krkuse dugo zive na udici,zivahne su i lako ih lovim.Krkuse se krecu u jatima,na dubini od pola do jednog mettra.Vole terene pokrivene peskom ili sitnijim sljunkom.Lovim ih udicom broj 16,kojoj turpijom uklonim jezicak(kontrakuku),da je nebih povredio.Pecam ih na crvenu glisticu ili crvice,vodeci racuna da se mamac obavezno kotrlja po dnu.....

durdubak je za soma neodoljiv

pravilno kaxcenje durdubaka

-jedan od najboljih mamaca za somove pa i neke druge vrste riba je DURDUBAK.Trazi se i kopa u obali stajacih voda i priobalnom mulju.Najbolje rano ujutru ili predvece,jer se kloni sunca.Treba biti veoma brz i vest pri hvatanju durdubaka,jer se on i na najmanje potrese tla,hitro zavlaci dublje u mulj.Tesko se dolazi do njega,pa se ribolovci trude da ga sto duze odrze u zivotu.A najduze se moze ocuvati na ovaj nacin.Stavimo ih u plitku ali prostranu posudu i poklopimo sitno izbusenim poklopcem.U posudu stavljamo vecu,cistu krpu,dobro navlazenu,tako da voda bude po dnu suda.Posudu treba drzati u prostoriji sa nizom temperaturom,izmedju 10 i 14 stepeni ili po mogucstvu( i dopustenju zenskog dela potodice) u frizideru na mestu gde najmanje hladi.Ako zelimo da durdubake sacuvamo duze vremena,a moguce ih je sacuvati i po mesecipo i vise dana,krpu treba ispirati svaka tri do cetiri dana.Tada treba i posudu dobro oprati.Durdubaci,koje cuvamo,treba da su neozledjeni,jer jako krvare i na najmanju ranu.Ako se dogodi da ostavimo durdubaka sa ranicom,on ce brzo iskrvariti i uginuti.Da bi durdubaci bili dugo u dobroj kondiciji treba ih hraniti s vremena na vreme,u razmacima od oko dve nedelje.Najbolje je davati im gliste djubretare........l

-nema uspesnog lova na sarana bez prehranjivanja.To je staro i provereno pravilo.Dakle,ko hoce da lovi sarane mora predhodno da ih hrani i mami.Mnoge moje kolege to rade psenicom i svinjskim izmetom stavljajuci "hranu" u carapu ili sargiju.Drugi prave pogace od ilovace i filuju ih kuvanim kukuruzom ili psenicom.Treci,jednostavno na "svoja mesta" bacaju kuvan kukuruz ili neku drugu hranu.Ja,medjutim,imam svoj nacin.Nakupim grumenje sljake velicine tanjira,pa u supljine utisnem tvrdo kuvan kacamak.Na taj nacin postizem visestruku koristPrvo,sljaka je teska i voda ne moze da je odnese sa mesta gde je bacim.Drugo,sarani iz sljake ne mogu da "iscackaju" kacamak pa se stalno vrzmaju oko tog mesta.A tu i ja zabacujem udice kasnije.......

-po predanju u trecem stolecu nase ere,u donjem delu Dunava, ribari su lovili somove konjskom zapregom!Nacin ribolova je ovako opisan.Velike,od gvozdja kovane udice,vezane debelim kanapom,ljudi su mamcili smudjenom dzigericom ili piletom.Camcem bi "zabacivali" udicu sto dalje od obale, a drugi kraj su vezivali za konjskli am ili konja koji je stajao na obali i imao ulogu STAPA.Kad bi se som zakacio,progutavsi mamac, ribar bi mu udario "kontru"osinuvsi konja i izvlacio bi ga na obalu-zapregom.......

-za napacene lovacke duse,uslovno receno i sve ljubitelje prirode;
U uslovima naglog smanjivanja svih zivotinjskih vrsta,koje slobodno zive u prirodi,divlje svinje ispunjavaju izuzetnu vitalnost i svestranu sposobnost prilagodjavanja sve tezim zivotnim prilikama.kao veoma oprezna zivotinja,divlja svinja najveci deo zivota provodi u gustim sumama,siprazima i jarugama.Kao svezder relativno lako dolazi do hrane;jede krtolasto bilje,voce,povrce,larve,miseve,zitarice,razne trave,lucerku i leseve na koje naidje.Divlja svinja ima malo prirodnih neprijatelja;vukopvi i medvedi napadaju samo odvojene od copora mlade jedinke.O tome kakvu opasnost za lovca opredstavljaju divlje svinje postoje razlicita,cesto suprotna misljenja;od tvrdnji da su to potpuno bezopasne zivotinje do preteranog naglasavanja njihove agresivnosti.Istina je,kao i obicno,negde na sredini.Iako su po prirodi plasljive,divlje svinje bezobzirno nasrcu na lovca ako su ranjene.Inace,lako i brzo se prilagodjavaju zivotnim uslovima.Podjednako dobro im odgovaraju niski,ritski ali i planinski tereni.Dobro podnose sve klimatske uslove i nisu veli probiraci hrane.Sposobnost razmnozavanja im je velika.Neobican je nacin na koji zenka poziva izabranika na "bracno putovanje".Krecuci se ona kida na putu grancice zbunja i tako salje "ljubavne poruke".Grizuci rastinje krmaca na grancicama i liscu ostavlja pljuvacku sa ostacima hrane,sto ima odredjen komunikativni smisao.Slicno se ponasaju i veprovi,s tom razlikom,sto oni ovim postupkom opominju suparnika da je to njihova zona i skrece paznju na svoju snagu.Visina na kojoj su pregrizene grancice pokazuje rivalima koliki je i kakvom snagom raaspolaze suparnik,koji je obelezio put.
Izucavajuci zivot "crne divljaci" kako se nazivaju divlje svinje nemacki prirodnjak Majnhart je dosao do zakljucka da najveci broj ove divljaci ugine u najranijoj mladosti.Ukupno 38 posto mladih ugine u toku prvih osam meseci zivota i to prirodnom smrcu.Najcesci uzrok uginuca je prehlada.Narocito kada je hladno i vlazno prolece,to izaziva i do 70 posto uginuca mladih.U procesu reprodukcije ucestvuju zenke svih uzrasta.U jednom istrazivanju utvrdjeno je da je odnos polova mladuncadi muzjak-zenka 0,87:1,oo.Nije bez znacaja cinjenica,da polno sposobna mlada zenka prve godine parenja donosi na svet prosecno 3,2 praseta,zenka starija od jedne godine 6,4 praseta,ona do pet godina 7,3 sestogodisnja 8,0 i devetogodisnja zenka-do 10 prasica.Verovanje lovnih strucnjaka da ce se odgovarajucom negom i prihranjivanjem "crne divljaci" postici jacanje i brojno povecanje-pokazalo se kao netacno.Iskustvo poljskih naucnika dokazuje da je uticaj lova na prirast divljih svinja neznatan i da glavnu ulogu u odredjivanju brojnog stanja ove divljaci imaju prirodni i privredni uslovi.Vec davno je uoceno,da se copori divljih svinja udaljavaju od stalnog stanista 300 i vise kilometara.I krmace sa mladima u stanju su da prevale 50 do 100 kilometara.To su podaci koji su dobijeni na osnovu visegodisnjih ispitivanja ove divljaci.Iako su godinama copori nadgledani i prihranjivani u pogodnim prostranim lovnim revirima(povrsina od 20.000 ha do 40.000 ha) nije porastao broj starih veprova,iznad dva odsto.Najnoviji pokazatelji,koji proizilaze iz savremenih proucavanja "crne divljaci" govore u prilog misljenju,da bi dalja ogranicavanja lova na divlje svinje malo doprinela njihovom sirenju.......

-i jedan kratak strucni podatak;
dsomace svinje razlikuju se od divljih po broju hromozoma.Dok domaca svinja(kao i azijska divlja)ima 38 hromozoma,evrposka divlja svinja ima 36 hromozoma.Neki zoolozi zastupaju misljenje da postoje mesovite vrste divljih svinja,tj sa 37 hromozoma.Ove vrste nastanjuju Balkansko poluostrvo naasu zemlju,susede i Austriju.Zanimljivo je otkrice da se u Austriji susrecu svinje sva tri hromozomska tipa,dok je divlja svinja sa 37 hromozoma retkost u Nemackoj.Ova cinjenica podupire misljenje,da je u evoluciji svinja vaznu ulogu imalo ukrstanje evropske divlje svinje sa azijskom........

-predstavnici dvadeset evropskih zemalja u kojima se odrzao ili ponovo naseljen ris, sastali su se u Strazburu i razmotrili njegovu biologiju i ponasanje,razmenili podatke o ovoj zivotinjskoj vrsti i utvrdili pravce daljeg istrazivanja.Ris se hrani,uglavnom sitnim glodarima ukljucujuci divljeg kunica i zeca,a obilato tamani i lisice.Pojede poneku srnu i divokozu,,a redje domacu zivotinju,ovcu ili kozu.No ipak,zakljucak je, da bitno ne ugrozava faunu.Na prostoru gde se nalazi 10 do 20 risova godisnje strada po jedna ovca ili koza. S druge strane,ris je i pogodan sanitarac u prirodi unistava prvenstveno krzljavije jedinke.Ova zver ne pokazuje netrpeljivost prema coveku i napada ga samo kada je ranjena.Ris je malo osetljiv i na besnilo.Veruje se da on igra pozitivnu ulogu u sprecavanju sirenja ove opake bolesti,ogranicavanjem populacije lisica.Naveden je podatak da je jedini kanton u Svajcarskoj,koji je postedjen besnila,onaj gde su ponovo naseljeni risovi.U Bavarskoj su zapazili da je naseljavanjem risa,osetno porastao broj nekih vrsta sitne divljaci.Ovo zbog toga sto pre svega unistava lisice i druge sitne mesojede,a s druge strane,njegov nacin lova ne omogucuje mu da otkriva legla na zemlji,posto se pri trazenju plena ne oslanja na nos vec iskljucivo na vid i sluh.Iz tog razloga je u Bavarskoj,porastao broj lestarki(planinska jarebica),jer se one legu iskljucivo na zemlji......

Zika ::

Xaxaxaxa, bravo cika Zile, za koji dan stavljam sliku da vidite kako covek hrani divlje svinje u svom dvoristu sa mladima...

Pozdrav

-uslovi zivota i nacina lova u novije vreme nametnuli su potrebu prevoza psa u putnickim automobilima,sto stvara odredjene poteskoce.Jedino pogodno mesto u prednjem delu vozila je ispred sedista suvozaca.Ali ovo resenje zahteva besprekornu cistocu psa i poslusnost,a ipak postoji rizik da pas ometa vozaca.Zato je zadnji deo vozila namenjen prtljagu najpogodniji.Inostrani prospekti nude resenja za ogradjivanje ovog dela vozila mrezom ili odgovarajucom metalnom konstrukcijom.Postoji,ipak,mogucnost da pas isprlja ovaj prostor i da usled nervoze osteti stvari u njemu,kao i elektroinstalacije.Moze se napraviti i isprobati veoma jeftino resenje za dva nasa vozila recimo z101 i jugo.Potrebno je imati 12 metara gvozdja za armaturu od 6 mm koja se u komadima moze nabaviti na otpadu i jedno ili dva satorska krila,ili komad cirade,zatim zastititi odgovarajucom bojom i uvuci u zasivenu ciradu.Ovakva konstrukcija se po porebi moze vaditi iz automobila,a cirada oprati.Tako ste obezbedili mesto za tri psa srednje velicine.Jeftino i funkcionalno.......

-opet malo o necemu i za nekoga-pa za koga nego za moje drage kolege lovce;na mnogim nasim susnim lokalitetima lovista pate od nedostatka vode za pojenje divljaci.Nedostatak pitke vode u lovistu znacajno umanjuje vrednost(tzv "bonitet" lovista)pa je broj divljaci koja se u ovakvim uslovima odgaja,cesto mnogo manji nego da to loviste ima dovoljno vode.I to bez obzira sto su ostali uslovi uzgajanja divljaci iste;odgovarajuca vegetacija kao izvor hrane,mir u lovistu,dovoljan broj ramiza ili gustisa za zaklon,misli se na prirodne zaklone,parenje i izvodjenje mladih...Neke vrste divljaci po svojim bioloskim sklonostima,odnosno po "nasledju" vrste,prilagodjene su za zivot u susnim oblastima.Ta divljac zna da ekonomise sa vodom.To se pre svega odnosi na razlicite vrste divljih koza,antilopa i ovaca-kod nas divokoza i u nesto manjoj meri muflona.U nekim krajevima(na svu srecu pogotovo susnim) razlike izmedju nocne i dnevne temperature prouzrokuju oblike rose,sto u mnogome olaksava zivot divljaci.Ipak,voda je voda.Narocito ziva voda.Potoci,recice,rekerazume se eko nisu zagadjene.Ali i ako ih nema u lovistu,ne treba ocajavati.Tamo gde su lovci slozni i vredni "lek" se lako nadje.Treba u lovistu,na sto vise mesta,izgraditi jednostavne lokve od betona ne vece od 1,5x1,5 m.,cak i 1x1 m.,duboke 30 do 50 cm.Dobrovoljnim radom clanovi drustva to ce lako napraviti,a izdaci su zbilja mali,narocito kad se zna koliko je kjoristi u koja se ogleda pre svega u vecoj brojnosti divljaci koju mozete uzgajati na istoj povrsini.Atmosferske vode u vecem delu godine pune ove lokve dovoljnim kolicinama kisnice,a u vreme izuzetnih susa,bar imate usta da nalijete malo spasonosne tecnosti.Jedan traktor sa prikolicomnatovarenom buradima u jednom danu,moze u kriticnom periodu da nalije sve lokve u lovistu.Nije to skupo,niti predstavlja problem za slozne lovce,kada znaju da ce i zbog ovoga imati sve vise divljaci.U lovistima krupne divljaci(pogotovo u ogradjenim) ako vode nema dpvoljno,izgradnja ovakvih i to vecih lokvi je neophodnaTo je vec nesto obimniji posao,mada,takodje jednostavan.Lokve treba praviti vece(bar 3x3 m.) i dublja(i do jednog metra) sa bar jednom nagnutom blago betoniranom stranom,koja ce povecati povrsinu na koju pada voda i sliva se u lokvu.Ova povrsina ima i drugu vaznu ulogu;ako divljac,narocito podmladak,upadne u vodu po toj blago nagnutoj strani lako ce izaci.Ostale tri strane ovakve velike lokve ,mogu u ovom slucaju i da budu okomite,sto povecava njen kapacitet.I jos nesto sto vazi i,za velike i za male lokve;treba ih povremeno cistiti i od mulja i lisca.Bar jednom ili dva puta godisnje......

-ima nas ribolovaca koji idu u robolov i jedu ribu,naravno kad nesto uhvate i druga grupa ide u ribolov ali ne jede svoj upecani plen,recept vazi i za jedne i za druge,neka se zna nekad moze i da zatreba;
MARINIRANE RIBE;manje vise sve vrste riba mogu da se mariniraju ali od morskih najbolje je marinirati tunjevinu,skuse i lokarde,a od slatkovodnih jegulje kecige i linjake.Veci komadi riba seku se,kako bi ih lakse przili,a manje przimo ucelo.Kad se ohlade slozimo ih u teglu ili staklenu ciniju,pa pripremimo marinat.U ulje u kome smo przili ribu iseckamo sitno beli luk,persun,dodamo malo vode,dva tri lista lorbera,dvadesetak zrna bibera,sirce(ocat) i sve prokuvamo.Kada se ohladi prelijemo po parcicima ribe,koju smo slozili u teglu i vodimo racuna da svi parcici ogreznu.Teglu potom stavimo u frizider,a ukoliko dnevna temperatura ne prelazi petnaestak stepeni sve moze stajati i van frizidera....pa prijatno......

-hoce li biti malih?!U ciriaskom zooloskom vrtu grupa naucnika,cuvara i-muzicara pribegla je akcikji parenja krokodila.Priguseni tonovi africkog bubnja navode krokodile na riku,a to je znak zenki da je vreme parenja.Za sada,sve ostaje ipak,samo na galami.Doduse,par se priblizio i svi se nadaju najboljem.Medjutim,do parenja jos nije doslo.Mozda nedelju dana "muziciranja" aligatorima nije dovoljno.....