Mozda niste znali

-po brzini koju moze da dostigne gepard moze da se meri i sa najbrzom antilopom pa ove elegantne i hitre zivotinje cesto postaju njegov plen.Spreman je da svoj ulov podeli u krugu porodice ali dobro pazi da se gozbi ne pridruzi neki nepozvan gost......

-po svemu sudeci prostrane americke ravnice koje su nekad sluzile za ispasu stoke,uskoro ce se pretvoriti u bezivotnu pistinju.Slican fenomen dogodio se tridesetih godina proslog veka kad je 400.000 kvadratnih kilometara nekad plodnog zemljista unisteno zbog erozije tla.Ovo je bila posledica pretvaranja pasnjaka u oranice.Velika susa i jake oluje odnele su tanak sloj humusa ostavljajuci za sobom samo ogromne naslage prasine.Na isti nacin je u toku poslednje decenije,zbog velike potraznje zita na svetskom trzistu novih 24 miliona hektara pretvoreno u oranice.Strucnjaci iz americkog Udruzenja za zastitu tla ponovo predvidjaju katastrofalne posledice pozivajuci se na podatke prema kojima kise i vetar svake godine odnesu tri milijarde tona zemlje........

-otrovne morske zmije,zavisno od vrste,mogu da se razmnozavaju na dva nacina;da radjaju zive mladunce ili da polazu jaja.Dok prve nemaju nikakve potrebe da se u vreme razmnozavanja sele druge su primorane da prelaze hiljade kilometara da bi polozile jaja na cvrsto tlo......

-u malim dozama pozar je koristan za sume.Tako je americka sumska sluzba nedavno pokrenula akciju paljenja manjih kontrolisanih pozara u rezervatima.Na ovaj nacin eliminise se zapaljiv materijal koji se nagomilao na tlu i sprecava mogucnost izbijanja pozara velikih razmera.Osim toga vatra igra veoma vaznu ulogu u odrzavanju prirodne ravnoteze sumskih ekosistema.Ovaj metod vec nekoliko godina primenjuju u cuvenom nacionalnom parku sekvoja,u Kaliforniji.Da bi mogle da se razmnozavaju hiljadugodisnjim sekvojama je neophodna vatra,jer toplota omogucava njihovim sisarkama da se otvore i oslobode seme.Osim toga seme nece proklijati ako ne padne na tlo bogato ostacima sagorelih materija........

-u klisuri Suargom dugoj jedva desetak kilometara,na Kavkazu, ruski naucnici koji godinama proucavaju lekovito dejstvo planinskog meda,zatekli su istovremeno 18 velikih pcelinjaka.Tu su razgovarali sa najboljim poznavaocima planinskog pcelarenja,na temu "med kao lek" i evo sta posle niza slicnih razgovora i naucnih ispitivanja,po misljenju ruskih naucnika planuinski med uspesno leci;
-nazeb se veoma uspesno leci smlacenim mlekom,zasecerenim planinskim medom.Drugi recept za istu boljku je limunov sok umucen sa medom.
-pojedina zeludacna oboljenja,leci planinski med i veoma dobro normalizuje rad unutrasnjih organa
-lekari tvrde da med odlicno pomaze radu srcanog misica i preporucuju srcanim bolesnicima dnevnu dozu od 50 do 100 grama meda.Posle dva-do tri meseca lecenja medom srcani bolesnici osecaju znatno poboljsanje
-pcelinji med se izuzetno dobro rastvara u organima za varenje i direktno ulazi u krv,bez ucesca zeludacnih fermenata
-savremena ruska madicina je ustanovila da med(narocito planinski)poseduje i mnoga druga lekovita svojstva;stabilizuje nervni sistem,pospesuje san i razbija nesanicu,pomaze razmeni materija u organizmu i povecava procenat hemoglobina u krvi
-spoljasnje zagnojene rane brzo zarascuju,ako ih premazujemo planinskim medom.....

-proucavajuci zivot i navike pcela profesor Iser sa Univerziteta u Itaki(SAD) posebnu paznju posvetio je takozvanim pcelama-grobarima.Te pcele mogu da lete nekoliko desetina metara sa teretom teskim sopstvenoj tezini.U kosnici na 100 pcela samo dve su programirane za ovaj posao.Ostale uopste ne primecuju uginulu pcelu.Prema profesorovom misljenju samo su pcele-grobari sposobne da prime hemijske poruke koje emituju tela u raspadanju.Da bi dokazao svoju hipotezu profesor je u kosnicu stavio nekoliko tek uginulih pcela i par potopljenih u parafin.Grobaro si pronasli put do tek uginulih pcela za svega tri minuta,a mumificirane za trostruko vise vremena........

-lisica cesto koristi jazbinu kunica pa cak i bizamskih pacova.Na taj nacin stedi truds,ne kopa i ima vise izgleda da prevari lovca.I u begu je "ridja' zivotinja lukava.Ako je jure lovacki psi u stanju je da se umesa medju domace zivotinje."Igra valcer" kroz stado ostavljajuci trag na razlicitim mestima tako da zbunjuje gonice........

-da lisica krade zivinu to zna svako dete.Ali,ne uvek.Svojevremeno jedan eksperiment profesora Erika Cimera iz Nemacke,dokazao je da je lisica nepoverljiva i oprezna ako joj se zivina nudi na "tanjiru".Poznati naucnik koji je godinama proucavao zivot lisica i vukova ogradio je jazbinu "ridjeg lopova" i u ogradu stavio dve guske.Lisica se nije dala prevariti.Dok su guske cupkale travu,njihov "dusmanin" se zadovoljavao puzevima i gmizavcima.A kad su guske "poletele" na lisicu,ona je pobegla u jazbinu.Tako je pobijeno uverenje da lisica uvek lovi zivinu.Profesor Cimer dosao je i do drugih saznanja.Tako on tvrdi da strategija prezivljavanja ove vrste lezi u njenom izgradjenom sistemu okota.Vec posle pola godine mladi napustaju roditelje i odlaze u nove prostore.Cesto se,pak,"zabludele kceri" vracaju i radjaju mladunce.Od tada one su samo pomocnice i "bebi-siteri" najstarijoj zenki koja jedina u porodici radja.Medjutim,ako je godina izuzetno lovna i mnogo lisica nastrada,radjaju sve zenke,cak i "pomocnice".Ovakav razgranat sistem obnavkljanja vrste sprecava ljude da se efikasno bore protiv besnila........

-Mada je od vremena kada je KARL LINE napravio prvu modernu klasifikaciju vrsta proslo skoro nepunih 300 godina,slika zivog sveta na nasoj planeti jos je nepotpuna.O ovome najbolje govore podaci iz godisnje zooloske revije "Zoolodzikal rekord" prema kojima istrazivacke ekipe sirom sveta svake godine otkriju oko 1000 novih vrsta.tako su krajem proslog veka za samo godinu dana na stranicama ove revije zabelezene 24 vrste sisara;sedam slepih miseva,pet rovaca,sest miseva,jedan primat,42 vrste gmizavaca medju kojima i novi indijski krokodil,10 zaba,120 vrsta ribavise od hiljadu insekata,stotinak mekusaca,ljuskara i glista i preko hiljadu nizih zivotinjskih vrsta.
Najvise sansi za otkrivanje novih vrsta imaju entomolozi.Dosadasnje klasifikacije podrazumevaju oko milion vrsta insekata a otprilike jos toliko je neotkriveno.Insekte nije tesko otkritia cesto nije potrebno ici daleko.Italijanski entomolog Karlo Leonardi je svojevremeno pricao,,a vec je opisao 20 novih vrsta insekata,novu vrstu vilinog konjica nasao u neposrednoj blizini svoje kuce.More takodje pruza velike mogucnosti za nova otkrica,narocito kada su u pitanju mekusci i ljuskari.Tako je pre kraceg vremena u toku kampanje za ispitivanje ribljih rezervi u egipatskim vodama otkriveno nekoliko desetina dosad nepoznatrih primeraka mekusaca i ljuskara.
Predhodne godine protekle su u znaku ptica.Ornitoloski casopisi u svetu zabelezili su 10 novih vrsta ptica koje su otkrile nemacke,francuske,britanske i australijske ekspedicije.U zoni centralnog dela Afrike naprimer uhvacena je patuljasta sova koja jedva dostize visinu od 10-15 santimetara.Pun pogodak postigla je i jedna francuska ekspedicija na ostrvu Amsterdam,na Novom Zelandu,koja je ovde naisla na novu vrstu albatrosa.Krupne zivotinje imaju najmanju sansu da prodju neprimecene pa su novosti u ovoj oblasti veoma retke.Poslednji veliki kicmenjak,okapi, iz porodice zirafida,cija prednja strana podseca na zirafu a zadnja na zebru,otkriven je u Zairu 1918 godine.Ovu neobicnu zivotinju otkrila je jedna belgijska ekspedicija,a njeno postojanje prvi je najavio deset godina ranije britanski istrazivac Henri Stenli,koji je za nju cuo od Pigmeja.
Danas se vise ni jedan zoolog ozbiljno ne nada da ce otkriti novu vrstu ovih dimenzija mada jedna americka ekspedicija uporno traga za primerkom dinosaurusa "mokele mbembe" koga spominju pripadnici jednog pigmejskog plemena iz Zaira.Najtrazeniji su mali sisari,misevi,slepi misevi i rovci,a istrazivanja za novim vrstama usredsredjena su na tropski pojas Afrike,Azije i Latinske Amerike.Naucnici smatraju da hladni severni predeli pruzaju manje mogucnosti za obilje zivotinjskih vrsta.Prostrane sume na severu obicno su sastavljene od jedne vrste drveca koja pruza uslove za opstanak samo nekolicini vrsta.Naprotiv u ekvatorijalnim sumama zahvaljujuci raznovrsnoj fauni,primerci iz zivotinjskog sveta mnogo su brojniji.
U svetu danas postoji nekoliko izlolovanih eko sistema koji u sebi kriju dosad nepoznate biljne i zivotinjske vrste.Jedna od njih je i visoravan Monte Neblina,na granici izmedju Venecuele,Kolumbije i Brazila.Istrazivaci su ovde otkrili nepregledne sume neobicnog drveca,nesto viseg od coveka,cije krosnje podsecaju na otvorene artisoke,skorpije koje zive medju biljkama nalik na ananas i hrane se mravima i zabe koje su se zadrzale na sasvim primitivnom stupnju razvoja od pre nekoliko miliona godina kad su Afrika i Juzna Amerika jos predstavljale deo jedinstvenog kontinenta.Za samo nekoliko meseci grupa americkih i venecuelanskih istrazivaca otkrila je ovde stotinak novih vrsta.Neke od njih kao sto su zabe sa dugackim siljastim nosem,ruzicasta larva nocnog leptira,dzinovska tarantula vec su proucene i svrstane.Jos je suvise rano reci da su neke od ovih vrsta razvile posebne osobine da bi se prilagodile ambijentu,ali naucnici se nadaju da ce to uspeti da dokazu.Tako veliki skakavac bez krila mozda predstavlja najboplje resenje prirode za ambijent u kome duvaju jaki vetrovi,gde je tesko leteti i gde se zivot odvija na nivou tla.

-americki entomolog B.Rut svojevremeno profesor na Univerzitetu u Kentu, bavio se iskljucivo proucavanjem muva.Prema nekim statistikama samo u Severnoj Americi postoji najmanje 17.000 vrsta ovih insekata a Fut je otrkio dvanaestak novih vrsta.Hvatao ih je pomocu specijalne mreze a zatim strpljivo posmatrao posrebno proucavajuci njihov nacin ishrane.Muve obicno smatraju stetnim ali postoje i korisne vrste koje unistavaju neke stetne insekte i hrane se otpacima organskih materija....

-larve australijskog insekta Pseudoperga dalekog srodnika pcela,osa i mrava,naoruzani su jednostavnim i prakticnim odbrambenim mehanizmom koji nikad ne moze da zatajiOkupljene u grupu radi lakse odbrane,larve Pseudoperga izbacuju mlaz tecnosti bveoma prodornog i neprijatnog mirisa koji neprijatelja tera u bekstvo.Ovu vrstu insekata popularno nazivaju "testerasta muva" jer na stomaku ima izrastaj u obliku testere,veoma koristan za komadanje lisca kojim se hrani.Pseudoperga polaze jaja iz kojih izlaze larve dugacke 8 mm.Umesto da ih prepusti njihovoj sudbini kao ostale vrste insekata,zenka lezi na njima dok ne pocnu da se hrane same.....

-cuvenoj Grevijevoj zebri koja se moze sresti jos jedino u nekim oblastima Kenije i Etiopije,ozbiljno preti opasnost od istrebljenja.Glavni razlog je lepota njenih sara zbog cega je njena koza veomna privlacan plen za lovokradice.Danas je u svetu ostalo svega 10 000 ovih zivotinja,prema nepotvrdjenim podacima.Za razliku od ostalih pripadnica njene vrste koje zive u porodicnim grupama sastavljenim od pastuva,nekoliko kobila i mladunaca Grevijeva zebra ima posebnu drustvenu organizaciju koja se zasniva na teritoriji.Svaki pastuv vlada teritorijom od tri kvadratna kilometra i ima pravo parenja sa svim zenkama koje udju na njegov posed.Drugim muzjacima dozvoljeno je da pasu na njegovoj teritoriji,ali ne smeju da pokazu nikakvo interesovanje za zenke....

ziko brate stavljaj vise nekih slika mene neko da osudi ovo sve da procitamma nema sanse.

MIMIKRIJA-je sposobnost pojedinih organizama da stalno ili povremeno prilagodjavaju svoj izgled sredini kako bi se smanjila ugrozenost,opasnost po zivot i povecale mogucnosti opstanka.
Recimo,jedna od najpoznatijih zivotinja na ovu temu je kameleon......

-u Etosa nacionalnom parku prosle godine odstreljen je izvestan broj slonova radi ocuvanja biotopa.Energicno,je medjutim,odbijen predlog,da se organizuje lov na slonove u okviru lovnog turizma.Strucnjaci su objasnili da bi takva vrsta lova bila veoma stetna, jer bi lovci-turisti uglavnom ubijali kapitalne primerke.........

-u Madjarskoj je odstreljen,ulovljen izuzetan primerak divljeg vepra.Bio je star oko 8 godina i tezak 3o2 kilograma.Ima kljove koje ce konkurisati za jednu od svetskih medalja,nije mi poznato dali je i osvojio......