Практично живинарство

- ПРАКТИЧНО ЖИВИНАРСТВО -

Мала пољопривредна библиотека - Београд 1971. година.

- Увод -

Савремени начин гајења живине знатно се разликује од досада уобичајеног начина гајења живине на селу. Наглом развоју живинарске производње и повећању рентабилности, допринео је у првом реду развој науке, која је пронашла низ решења за брзо повећање броја живине и њене
продуктивности. Коришћењем инкубатора, омогућено је скоро неограничено размножавање живине, а број јаја по носиљи повећао се већ на 250, чак и на 300 комада годишње. Исто тако,
знатно је убрзан раст товних пилића који већ у старости од 8 недеља достижу 1500 - 1800 грама, уз утрошак хране од 2 - 2,5 кг. за 1 кг. прираста.
Због повећања обима производње и снижења трошкова гајења, данас је живинско месо јефтиније од свих осталих. Услови за повећање производње у живинарству постоје, јер се овом граном сточарства може бавити велики број пољопривредних произвођача, такође и других занимања, којима живинарство може да буде допунско привређивање, а може да буде и искључиво занимање свих чланова домаћинства, односно друштвене организације.
Одгој живине, почевши од јаја за насад и све до крајњих производа меса, јаја за конзум - потрошњу, перја и њихових прерађевина пролази кроз више фаза. Некад се цео овај процес одвијао у сваком дворишту односно фарми, тако да је исти произвођач имао сопствено матично јато, сам вршио селекцију, изводио пилиће, гајио подмладак, товио живину и на крају сам износио производе на тржиште. У савременој производњи, каква је данас у свету, то више није могуће. Данас се свака фаза ове производње обавља посебно и као таква представља главну делатност, односно смер производње савременог одгајивача живине.

- СИСТЕМИ (НАЧИНИ) ГАЈЕЊА КОКОШИ -

У садашњој фази развоја живинарске производње у нас могла би се издвојити, углавном, 3 начина гајења кокоши:
- Екстензивни (примитивни) начин гајења кокоши на селу са домаћом кокошком.
- Полуинтензивни начин са расном живином и приплодним јатима, у циљу снабдевања инкубатора јајима за насад и производњу расних пилића.
- Интензивни специјализовани начин производње код индивидуалних произвођача и живинарских фарми друштвеног сектора.

- Екстензивни начин гајења кокоши -

Овај начин гајења кокоши одвија се још увек на знатном броју сеоских домаћинстава. При томе се већином гаји у примитивним условима домаћа кокошка, често заједно са другим врстама живине, у истом живинарнику, чак и без њега. Ова производња служи, углавном, за подмиривање потреба самог домаћинства и само мањи вишак износи се на локално тржиште. Једна мера за побољшање производње у овом начину гајења кокоши је постепена замена домаће кокоши са расном живином. Због тога и потражња расних пилића све више расте и у неразвијенијим крајевима у земљи.

- Полуинтензивни начин гајења кокоши -

Велика потражња расних пилића у подручју екстензивног начина гајења кокоши, повод је да су се многи одгајивачи живине определили на формирање приплодних јата расне живине у циљу производње јаја за насад, којима снабдевају инкубаторске станице или их изводе (легу) у властитим инкубаторима. То су обично јата од 100 - 1000, а некад и више носиља. Смештена су у живинарнике са испустима, или без њих. За исхрану ових јата користе се готове мешавине хране, али добрим делом хране се и зрнастом храном као и на испустима. Обавезно је да ова јата подлежу сталној ветеринарској контроли ради сузбијања заразних болести, а нарочито кокошијег тифа или белог пролива, који се преноси путем јаја за насад.
Одгајивачи приплодних јата су већином везани уговором са неком инкубаторском станицом, која им у сезони лежења од јануара до јула откупљује јаја за насад по знатно вишим ценама од цена конзумних јаја на тржишту.
Од расних кокошака које се гаје у овим јатима најчешће су расе Њухемшир, Вајтрок и Легхорн.
Њ у х е м ш и р кокошка је раса комбинованих својстава, са боље израженом особином за производњу јаја. Доста је отпорна и лако се може прилагодити и екстензивном начину гајења, те је због тога много тражена за гајење по сеоским домаћинствима. Боја перја је бакарно црвена по врату и леђима, а нешто светлија по грудима, трбуху и под крилима. Реп је кратак и са нешто црног перја на врху. Креста је мала, једноставна и усправна код петлова и кокошака. Минђуше су мале и црвене боје. Кљун и ноге су жуте боје. Тежина носиља је 2,5 кг, а петлова 3,5 - 4 кг.
Јаја Њухемшира су смеђе боје и тешка од 55 - 65 г. Годишња носивост износи од 160 - 200 комада јаја. Јаја су редовно добро оплођена и пилићи се врло добро легу. Кокошке су добре квочке и добро воде пилиће. Пилићи брзо расту и добро оперјавају. Ако се тове дуже од 2 месеца ноге им се јако издуже и тада не пружају добар изглед при продаји. Сви су изгледи да ће ова раса кокошака ускоро заменити домаћу кокошку на селу.
В а ј т р о к је, такође, раса комбинованих својстава, али са јаче израженом особином за производњу меса, која се знатно појачава ако се кокошке паре са петловима Корниш расе. Беле је боје, што је важно код товних пилића, јер се лакше чисте и заостале клице се не примећују. Креста је мала, једноставна и усправна. Лице је црвене боје. Груди су добро развијене и меснате. Тежина кокошака је од 3 - 3,5 кг, а петлова од 4 - 4,5 кг.
Носивост се креће од 140 - 180 комада јаја годишње. Боја љуске је од светло до тамносмеђе. Вајтрок је мирна живина, која се не удаљава много од живинарника и слабо тражи храну. С тога и троши доста хране, око 140 грама по грлу дневно. Пилићи са нешто теже легу, али брзо расту и добро оперјају. У старости од 8 недеља постижу просечну тежину од 1,2 - 1,3 кг.
Л е г х о р н је лагана раса кокошака, специјализована за производњу јаја. Потпуно је беле боје. Има витко тело и поносан став. Креста код петла је велика, усправна и са дубоким урезима, а код кокошке је обично повијена на једну страну. Има велике беле минђуше. Боја кљуна и ногу је жута. Реп је широк и лепезаст, а код петла је са дугим српастим перјем. Тежина кокошке је од 1,6 - 1,8 кг, а петла је око 2,5 кг.
Легхорн кокошка носи од 200 - 240 комада јаја годишње и уопште се не расквоца. Јаја су сасвим бела и тешка од 55 - 70 грама. Пилићи се врло лако излегу у инкубаторима. Јако су живахни и врло брзо оперјају. Не могу се користити за тов, јер су сувише лагани а месо им је суво. Одрасле кокошке су врло живе и упућују се далеко у потрази за храном.
Прелећу високе ограде и чине доста штете у околним баштама. Ова мана се може отклонити ако се једнодневним пилићима одсече сам врх крила. Троше мало хране од 110 - 120 грама дневно по грлу. Рано полно сазревају тако да почињу да носе јаја већ од око 5 месеци.

- Интензивни специјализовани начин гајења кокоши -

Овај начин заснива се на коришћењу хибрида у циљу постизања високе производње меса и јаја. Хибридне кокоши производе се на великим селекционим и репродукционим фармама. Потребно је објаснити зашто хибриди могу да се производе само на великим фармама. Као што постоје хибриди у производњи кукуруза, винове лозе и слично, тако постоје хибриди у живинарству, а стварају се у циљу постизања веће производње и бољег квалитета меса и јаја. За добијање хибрида, мелеза, користи се више линија унутар једне расе (за производњу јаја за конзум) или се укрштају две расе, као што је случај код товних хибрида, чији су родитељи Вајтрок и Корниш расе. Ове линије и расе гаје се са успехом само на великим селекционим фармама, које имају јако усавршену службу за извођење селекција.
Сви ови тзв. "комерцијални хибриди" осигуравају изузетно високу производњу и гаје се само у затвореним живинарницима без испуста и хране се искључиво готовим комплетним мешавинама хране. Они служе само за одређену врсту производње, производњу јаја или тов пилића бројлера који по завршеној производњи обавезно се упућују на клање. Свако њихово даље гајење и размножавање је сигуран промашај јер се њихови потомци цепају према особинама родитеља од којих потичу.

- ПРОИЗВОДНИ СМЕРОВИ У УЗГОЈУ -

Према наведеним начинима гајења, могу се издвојити следеће специјализоване делатности (смерови производње) у гајењу кокоши:
- производња јаја за насад,
- извођење пилића,
- одгој пилића до 2. месеца и тов бројлера,
- одгој кокошака до полне зрелости,
- производња јаја за конзум.
Наведени видови производње на савремен начин једино гарантују рентабилну производњу и омогућују остваривање таквих количина тржишних вишкова, који тиме сврставају одгајивача у ред робних произвођача. Важан моменат у остваривању рентабилне производње је правилан избор једног од наведених смерова производње.
Пре свега треба правилно оценити да ли за формирање одређеног смера производње постоје и одређени услови од којих су најважнији следећи:
- осигурање пласмана одређеног живинског производа,
- могућност набавке довољних количина готових мешавина хране,
- могућност набавке квалитетног репродуктивног материјала,
- правилан смештај живине са одговарајућом опремом,
- познавање одређене технологије производње.
Наведени услови могу се успешно остварити онда, ако се будући произвођач претходно повеже са одређеном организацијом која обавља поменуте, као што су земљорадничке задруге, инкубаторске станице, репродуктивне фирме, живинске кланице, фабрике сточне хране и то у одређеним кооперативним односима.

- НАБАВКА РЕПРОДУКТИВНОГ МАТЕРИЈАЛА -

Пошто се одгајивач одлучио на смер производње, приступиће, поред осталих припрема, набавци одговарајућег броја јаја за насад, једнодневних пилића или полно зрелих кокоши и то пореклом од расне живине у чистој крви или у виду хибридног материјала тј. мелеза.

-Расни материјал -

Јаја за насад расне живине или једнодневни пилићи могу се набавити код фарми које се баве гајењем кокоши ових раса које су напред поменуте, као и код многих мањих инкубаторских станица. Ови пилићи се, обично, могу набавити у сезони рада ових станица, од јануара до јула месеца, уз претходну ранију пријаву, као и из увоза преко увозних предузећа. Полно зреле кокошке ових раса код нас се могу ретко добити, јер у већини случајева одгајивачи их сами одгаје до полне зрелости и од њих формирају приплодна јата.
Код набавке једнодневних пилића треба рачунати да је за сваких 100 носиља потребно око 250 - 275 пилића оба пола. (Ови пилићи се код нас још увек не продају раздвојени по половима). Половина од тога су обично кокошке тј. 125 комада, од којих се одабере 100 најбољих, а остатак отпада на шкартирање и угинућа. Код увоза једнодневних пилића расне живине, могу се добити пилићи са већ одређеним полом тзв. сексирани пилићи, тако да се у том случају добија на 100 кокошака од 15 - 20 петлова, наравно уз повишену цену.

- Хибридни материјал -

Хибридни материјал за репродукцију може се , такође, набавити у виду јаја за насад, једнодневних пилића мешаних полова или одвојених, сексираних, те полно зрелих кокошака и петлова. Према производним особинама, то може да буде репродуктивни материјал за производњу конзумних јаја, пореклом, углавном, од лаких раса и материјал за производњу меса, пореклом од тешких раса.
Репродуктивни материјал за производњу конзумних јаја и меса, долази у промет под разним именима, обично под именима великих селективних фирми, власника фарме, компанија и сл.
О производним особинама и квалитету ових хибрида, свака фарма даје податке у својим проспектима, уз извесне гаранције. Објективна оцена о вредности истих врши се путем званичног тестирања , које се проверава на разним институтима за сточарство или га, као у иностранству, врше специјализоване станице за тестирање.

- ОБЈЕКТИ И ОПРЕМА -

За успешно гајење живине потребно је да јој се у првом реду обезбеди правилан смештај. Живинарници треба да заштите живину од хладноће и превелике топлоте, од влаге, промаје и разних штеточина или грабљивица. Живинарник треба да је грађен тако да се у њему лако одржава чистоћа, да је сув, светао и прозрачан, да омогућава правилан распоред опреме и рационално коришћење простора. Живинарник може да се изгради нов или да се за њега адаптира нека постојећа зграда или просторија у дворишту. За узгој и тов пилића може се користити свака просторија која се може лако грејати и добро проветравати, нарочито лети, јер велики број пилића знатно повиси температуру, тако да често треба поставити и вентилаторе који ће повременим или сталним радом одржавати свежину ваздуха у просторији.
Величину новог живинарника треба увек предвидети према величини јата које желите да гајите. Исто тако, добро је унапред предвидети могућност проширења капацитета и резервисати довољно места за доградњу.

- Опрема живинарника за носиље -

Неопходна опрема у живинарницима за носиље у су седала, гнезда, хранилице и појилице. Других предмета у живинарнику не сме да буде. За рационалније коришћење капацитета живинарника користи се тзв. кавезни или батеријски систем држања носиља.

- Седала -

Седала служе за смештај кокошака током ноћи као и за повремено одмарање дању. У живинарницима од 6 или 7 метара ширине седала се постављају дуж зида живинарника где нема прозора. У ширим живинарницима седала се постављају у средини. Висина седала треба да буде 50 центиметара од патоса за теже расе а 60 центиметара за лаке расе.
Седала треба да буду начињена од летава 4 х 5 центиметара које су са горње стране заобљене тако да их кокошке лакше обухвате прстима. Простор под седлима треба да је ограђен танким зидом или жичаном мрежом, да се живина не може завлачити испод седала где се нагомилава измет. Испод самих седала, односно са њихове доње стране, такође, треба причврстити жичану мрежу кроз коју може да пропада измет али не и јаја која понекад кокошке снесу на седлима. Отвор ока на тој мрежи треба да буде 3 х 3 центиметра. Седала треба да су причвршћена на оквире ширине до 160 центиметара тако да се приликом чишћења измета могу скидати заједно са мрежом и чистити, односно, дезинфиковати ван живинарника. Чишћење седала и нагомиланог ђубрета врши се једанпут или највише два пута годишње.
Укупна дужина седала одређује се према броју носиља, рачунајући 1 метар дужине седала за 5 - 6 кокошака. Размак између летава треба да износи 30 - 32 центиметра.

- Гнезда -

Довољан број гнезда и њихово уредно одржавање спречава губљење, разбијање и прљање јаја, олакшава њихово сакупљање и контролу носивости.
Гнезда могу бити појединачна и групна.
- Појединачна гнезда се праве у виду сандука, са више преграда у једном или више редова смештених једни изнад других, али највише у три реда. Испред горњих редова постављају се летве како би се преко њих кокошке попеле у гнездо. Димензије сваке преграде су: ширина од 25 - 35 сантиметара, дубина од 30 - 35 сантиметара. Отвор гнезда може да буде нешто ужи од наведене ширине, али је обавезно да је напред затворен до висине од 10 сантиметара да из гнезда не испада простирка. Један отвор, односно преграда довољан, довољан је за 5 - 6 кокошака.
- Групна гнезда су у виду сандука са 1 или 2 отвора на предњој страни, кроз који улазе кокошке. Јаја се ваде дизањем поклопца сандука. Димензије групних гнезда могу да буду, на пример: дужина 1,50 метра, ширина 0,70 метра, а висина 0,50 метра. Гнездо се поставља на висину од 0,50 метра од пода. У овако гнездо може истовремено да стане од 15 - 20 кокошака и довољно је за 60 - 80 носиља.

- Хранилице -

Постоји много врста хранилица. Најбоље су оне које омогућавају што бољу расподелу хране без загађивања, што мањи растур хране и лако пуњење и чишћење.
Обичне хранилице су у виду валовчића. Њих може да направи сам сваки одгајивач. Треба да су довољно дубоке и то од 10 -15 цм. са заштићеном ивицом, да храна не испада, а толико и широка. Дужина може да им буде од 1 - 1,50 м. Добро је ако су са горње стране заштићене уздужном летвом која се окреће, да се кокошке не могу на њу пењати, нити у њих улазити. Могу да се праве од дрвета или поцинкованог лима. На 1 дужни метар ове хранилице долази од 40 - 50 кокошака.
Аутоматске хранилице су од лима или пластике. Састоје се од два дела: резервоара за храну и посуде (тацне) за храњење. Служе само за давање суве мешавине хране. Аутоматске се називају зато што из резервоара, који се пуни сваких неколико дана, храна испада у тацну и то онолико колико је живина поједе, те остаје увек на истој висини у тацни. Ове хранилице се обично вешају, те се стога називају висеће хранилице. На једну хранилицу пречника 50 цм. долази од 35 - 40 кокошака или 80 пилића.
У велике живинарнике за више од 1000 комада кокошака могу са поставити и аутоматске дужне хранилице тзв. конвејери, који помоћу бескрајног ланца, кога покреће електромотор, разноси храну дуж валовчића који се протеже кроз цео живинарник у два или више редова. Ланац повлачи храну из бункера, који се пуни највише једанпут дневно. Ову врсту хранилице производе већ и неке наше фабрике опреме.

- Појилице -
Од добре појилице се тражи да се лако пуни, да не кваси простирку, да се лако чисти и да је дуготрајна.
Обичне појилице су различитог облика и величине. То су округле или дугуљасте металне посуде, одозго отворене или заштићене као хранилице. Из ове врсте појилица вода се лако расипа, морају се чешће доливати и чешће прати.
Аутоматске појилице се састоје из два дела: горњег дубљег лонца са шиљатим врхом, који се пуни водом затим покрије плитком посудом и обе нагло окрену и поставе на неко постоље. Тада ће из горње посуде кроз рупицу близу њеног руба истећи вода само до висине рупице на горњој посуди. Колико живина попије воде, толико ће се поново улити из горње у доњу посуду и то траје дотле док не исцури сва вода из горње посуде. Ове појилице су разне величине од 1 до 10 литара и праве се од лима и пластике. На истом принципу раде и појилице са обрунутом флашом, коју може да направи сваки одгајивач.
Проточне појилице се састоје из већег резервоара за воду или су директно прикључене на водоводну мрежу и дугачког олука који се постави дуж читавог живинарника обично уз зидове или средином изнад седала, тј. над простором за ђубре. Вода може кроз олук стално помало да отиче у одводни канал на крају олука, или се преко малог резервоара са пловком аутоматски одржава стално исти ниво воде у олуку. Наиме, када живина пије воду, пловак у резервоару се спушта и полако отвара вентил који пропушта онолико воде колико су кокошке попиле.

- Кавезни или батеријски систем држања носиља -

Овакав начин примењује се код производње јаја за конзум, где се не држе петлови. Тада се капацитет живинарника повећава за 2 - 3 пута. Кокошке се смештају у кавезе или батерије појединачно или у мањим групама од 2 - 4 комада, односно према врсти кавеза. Постоје, углавном, три врсте ових кавеза: Калифорнијски тип са кавезима у два нивоа али са једном површином за сакупљање измета (на патосу), Спратни тип са кавезима у више нивоа и са засебним површинама за измет на сваком спрату, а трећи тип је са кавезима у једном нивоу тзв. " Флет - дек " систем. Улагања за батеријски систем су знатно већа него кад подног начина држања кокоши. Код батерија су хранилице и појилице већ уграђене, а засебних седала и гнезда нема. Предност батеријског држања кокошака су боље искоришћавање капацитета зграде, економичније коришћење радне снаге сразмерно оствареном степену аутоматизације појединих радњи, чиста јаја, мањи лом као и мање проблема здравствене заштите.